Referat je pojam novolatinskog porekla, nastao od reči referatis, što znači – izveštaj, predavanje, a sam pojam se prevodi kao: svojevrstan izveštaj.
Referat može biti prikazan u usmenoj ili pismenoj formi, s’ tim što se češće sreće pismena forma referata. On je u obliku stručnog izveštaja, na primer – o određenoj knjizi, sadržini nekog akta, o stanju neke stvari ili pitanja i slično. Referat se takođe odnosi i na usmeno ili pismeno izlaganje sopstvenih pogleda i stavova o određenom pitanju, u javnosti, odnosno pred nekim skupom ljudi. Referat bi trebao biti samostalan rad (izveštaj) na zadatu temu i da sadrži činjenice o određenom pitanju koje se javno izlaže.
Sadržinu referata čine uglavnom informacije nađene u knjigama, enciklopedijama, internet stranama, anketama i slično. Cilj izrade referata je proučavanje i provera raznih informacija, kao i bitnost predstavljanja određenih zaključaka koja su od značaja za publiku pred kojom se izlaže.
Samo pisanje referata daje autoru veliko iskustvo u pogledu istraživanja, kao i samostalno snalaženje u obrađivanju podataka, na osnovu činjenica koje su već dokazane. Svaki referat po pravilu sadrži – uvod, razradu teme i zaključak. Uz to, sadrži i – ostale izvore podataka, kao i navedenu korišćenu literature, priloge i dodatke u obliku slika, mapa, tabela i slično.
U osnovnim školama, često se sreću učenički referati na zadatu temu koji obuhvataju izlaganje bitnih činjenica o nekoj temi ili pitanju. On predstavlja mini istraživački rad učenika o zadatoj temi, u kome učenik iznosi temu za koju je prethodno prikupio informacije. Uvod u učeničkom referatu obuhvata pola od jedne celine stranice teksta, razrada teme obuhvata odrađenu temu sa poglavljima i sadrži tri do pet stranica teksta, zaključak obuhvata zaključne misli ili poruke i sadrži najviše pola do jedne stranice teksta, bibliografija obuhvata celovit popis korišćene literature i prilozi i dodaci obuhvataju sve u vidu karata, slika, tabela i ostalog što je korišćeno u izradi referata.
