Persona non grata je izraz latinskog porekla, upotrebljava se skoro u svim jezicima, i najjednostavnije rečeno, označava „nepoželjnu osobu“, a doslovno to i znači. Izraz se upotrebljava uglavnom u diplomatskim krugovima i ima pravno definisano značenje, a takođe se može sresti i u kolokvijalnom govoru. Suprotan izrazu – persona non grata je – persona grata, tj. poželjna osoba.
Persona non grata u diplomatiji i diplomatskim krugovima
Država prijema ima pravo, prema 9. članu Bečke konvencije, da u svakom trenutku može doneti odluku i proglasiti bilo kog člana diplomatskog osoblja za nepoželjnu osobu, odnosno – „persona non grata“, čime ta osoba biva opozvana u svoju matičnu zemlju. U slučaju da osoba ne bude opozvana, država prijema ima pravo da je ne prizna za člana misije.
Institut tzv. nepoželjnih osoba se koristi i za izbacivanje diplomata koji su, na primer, osumnjičeni za špijuniranje i slično. Navodi se primer Sporazuma iz Lozane, iz 1923. godine, koji je sadržao spisak 150 persona non grata u Turskoj. Bio je zabranjen ulazak u Tursku za određen broj zvaničnika iz bivšeg Osmanskog carstva i za 180 drugih osoba, sve do 1938. godine.
Bivši generalni sekretar Ujedinjenih Nacija i bivši predsednik Austrije – Kurt Valdhajm je tako dobio status – persona non grata, u velikom broju zemalja Evrope, a takođe i u Sjedinjenim Američkim Državama, jer je optužen zbog toga što je znao za nacističke zločine za vreme II svetskog rata, a da pritom ništa nije učinio.
Persona non grata u kolokvijalnom govoru
Označiti određenu osobu za „persona non grata“, u slobodnom govoru i određenim svakodnevnim situacijama, označava da je dotična osoba manje – više nepoželjna za društvo, odstranjena iz određene grupe ljudi i često odbacivana iz društvenih krugova. Može se reći da za određeno društvo ona predstavlja samo figuru, i praktično ne postoji. Generalno govoreći, svaka osoba obeležena terminom – persona non grata je neprihvatljiva od strane društva i svi je drže po strani.
