Krinolina (crinoline, franc.), tzv. “viktorijanska krinolina” je pojam latinskog porekla, nastao od latinske reči crinis, što u prevodu znači kosa, tj. dlaka. Krinolina, u bukvalnom prevodu podrazumeva tkaninu koja u sebi sadrži konjsku dlaku, koja samu tkaninu čini krućom. U slobodnom tumačenju ove reči, podrazumeva se široka duga suknja od iste vrste tkanine (kruta lanena ili pamučna podsuknja).
Krinolina se kao modni detalj, prvi put pojavila na modnoj sceni tridesetih godina XIX veka, tačnije 1860. godine, kada je pratila modni trend, da bude što šira. Tada doživljava i svoj vrhunac, kao najkorišćeniji modni stil kod osoba ženskog pola. Nosile su je ženske osobe, bez obzira na uzrast, s’ tim što su devojčice nosile krinoline kraće dužine (do kolena). Širinu krinoline je određivao sloj društva, kao i sam društveni status. Najšire krinoline su se nosile u posebnim prilikama, kao što su to nekada bili balovi. Na samom početku, u haljine se ušivalo pruće, koje nije bilo postojano i nije moglo dugo da traje, nakon čega se počela koristiti žičana konstrukcija u pravljenju krinolina, nošena ispod suknji ili slojeva podsuknji. Međutim, tako napravljena haljina je bila veoma neudobna za sedenje i kretanje, tako da je kasnih pedesetih godina počelo pravljenje tzv. žipona, od tankih obruča od čelika, spojenih trakama tkanine. Ovakva krinolina je zahtevala manje podsuknje (1 – 2 podsuknje preko). Ponekad se preko krinoline nosilo čak i do šest podsuknji. Posle 1865. godine, krinolina je polako počela da menja svoj prvobitni oblik, kada je bila u obliku zvona, gde je širina bila jednaka sa svih strana. Zatim je počela da se pravi, tako što je bila izdužena u nazad (ravnija napred, a bujnija pozadi) i ovakav model krinoline dovodi do pravljenja šlepa na suknji (tzv. turnira), nakon čega se već 1870. godine, prvobitni oblik krinoline skroz izbacio iz upotrebe. Krinolina i njeno nošenje se razvijalo, kao što je pomenuto, u nekoliko etapa, u zavisnosti od načina pravljenja. U to vreme je postojala i neka vrsta obuke za nošenje krinolina, jer je svakako bilo umeće sesti, zaigrati i uopšte kretati u njima (zbog same veličine i metalnih krugova). Govorilo se da su žene u krinolinama bile nedodirljive i nepristupačne za muškarce, upravo zbog oblika haljine.
Zabeleženo je da je na samom vrhuncu nošenja krinoline, u gradu Štefildu (Engleska), nedeljno pravljeno i do pola miliona čeličnih obruča za krinoline. Početkom osamdesetih godina XIX veka, krinolina je polako počela da jenjava i nestaje iz sveta mode, s’ tim što se i do današnjeg dana održao njen kult, naročito u vidu venčanica ili posebnih balskih haljina. Danas se krinoline prave sa obručima od plastike i imaju manji broj krugova, a samim tim su i manjeg obima.
Časopisi u tadašnje vreme su dosta pisali o krinolinama, kako u pozitivnom, tako i u negativnom kontekstu. Zanimljiva je činjenica, da su u engleskom časopisu “Panč” (osnovanom 1841. godine), žene u krinolinama podsmevane, iz razloga što su u širokoj odeći teže prolazile kroz vrata, ulazile u prevoz, sedele, plesale i sl. Materijal od koga su se pravile krinoline je bio lako zapaljiv, i u periodu od 1850. – 1870. godine, zabeleženo je da je 3000 žena stradalo u požarima, usled paljenja krinolina. U nekim novinskim feljtonima se pisalo o događaju u Liverpulu, 1858. godine, kada je plemkinja Lusi Bidžmen, videvši svoju sestru kako gori, stajaći pored kamina u krinolini, pritekla u pomoć, ali se i njena haljina zapalila, te su obe, nažalost stradale u požaru. Takođe, zabeležena je i priča u Bostonu, koja se dogodila 1885. godine. Naime, Sara En Henli je pokušala sebi da oduzme život, skočivši sa mosta visokog 75 m. Međutim, sama krinolina joj je “spasila” život, jer je dobila ulogu padobrana, te se ona sa svojom haljinom sasvim sigurno spustila u vodu i preživela skok.
