Kooperativan je pridev od imenice: kooperativnost, latinskog je porekla, od latinske reči cooperativus, a prevodi se kao – zadružni, onaj koji je osnovan na zajedničkom delovanju više članova.
Ovaj termin se u najvećoj meri sreće među zaposlenima, u preduzećima i slično. Sam glagol označava tzv. voljnost (zainteresovanost) sa saradnju.
Kooperativna osoba je zainteresovana za saradnju, odnosni timski igrač (poseduje timski duh).
Kooperativne osobe, takođe imaju poštovanje i tolerantan odnos prema osobama koje imaju različita mišljenja, poštuju ličnost saradnika, nesebično pružaju pomoć bilo kojem članu tima.
Kooperativnost spada u prosocijalna ponašanja, a u biohemiji, na primer, predstavlja fenomen koji stvaraju enzimi, koji se sastoje od višestrukih mesta vezivanja, gde se anitet njihovog mesta vezivanja povećava ili smanjuje.
Kooperativnost ima i svoju negativnu stranu, koja se ističe u tome da će osoba koja je kooperativna, uvek slušati svog nadređenog, a takođe biti i poslušna bez opiranja zahtevima, čak i u slučaju kada pomenuti zahtevi nisu ispravni.
U školstvu se nailazi na termin – kooperativno učenje, koje za sobom nosi više definicija, ali je u suštini osnova ista. Naime, kooperativno učenje predstavlja učenje u paru ili manjim grupama. U njemu učenici sami pristupaju određenom problem, istražuju zajedničke teme, a takođe i dograđuju zajedničko znanje sa ciljem stvaranja novih ideja ili jedinstvenih inovacija. Suština ovakvog učenja je međusobno učenje, prenose se sopstvena iskustva i znanja, razbijaju se stereotipi i obezbeđuje se pojedinačni napredak.
Kooperativna nastava pruža izostanak straha od neuspeha, jer učenici vole da rade u grupi, aktivniji su i dolaze do izražaja. Svojom aktivnošću, učenici istražuju svet oko sebe, subjekti su u nastavnom procesu, informacije su im razumnije i sami izvode zaključke.
Takođe, u vrtićima za decu se praktikuje i kooperativna igra. Jedna od najčešćih kooperativnih igara je ona za koju se upotrebljava obruč i muzika. Zanimljivost ovakve igre je što pruža mogućnost deci da, dok se kreću oko obruča, menjaju način kretanja.
Tu se upotrebljavaju mnogi imitativni oblici kretanja životinja (lav, pas, zec), ispoljavaju se emocije, koriste se vežbe pokreta (trčanje, hodanje na petama ili prstima, skakanje na jednoj nozi itd.). Poenta ovakvih igara da nije takmičarskog duha, već svako dete u njoj podjednako uživa jer se stvara dobra atmosfera, a pobednici budu svi učesnici.
