Konfrontacija je pojam novolatinskog porekla, nastao od reči confrontation, što u prevodu znači – suočavanje, a sam pojam se definiše kao razne vrste suočavanja, tj. konfrontiranja.
Konfrontacija se kao pojam upotrebljava da označi određeno poređenje, sukobljavanje ili sravnjenje. Takođe, može ponekad i značiti – žestok sukob (verbalni ili fizički) sa uglavnom žestokim posledicama.
Konfrontacija se najčešće vezuje za sukobljavanje, odnosno suočavanje svedoka ili okrivljenih, tzv. confrontatio testium.
Pravo konfrontaciju objašnjava kao suočavanje svedoka ili onih koji su okrivljeni, a uz to su im iskazi protivrečni, odnosno – ne podudaraju se.
Konfrontaciju unutra ličnosti objašnjava psihologija i ona predstavlja poseban oblik konfrontacije koji se javlja iz više razloga. Neki od razloga mogu biti i prisustvo kompleksa, te se može reći da se ovakav oblik konfrontacije događa svakodnevno.
Analiza konfrontacije
Analiza dileme je sinonim za tzv. Analizu konfrontacije koja predstavlja tehniku operativne analize i koristi se za strukturu, razumevanje i razmišljanje kroz multipartijske interakcije, kao što su pregovori. Takođe, ona predstavlja i tzv. matematičku osnovu dramske teorije.
Analiza konfrontacije se izvodi kroz teoriju igara, a emocije koje su izazvane potencijalnom interakcijom tu igraju veliku ulogu, jer igrači često redefinišu igru. Teorija igara posmatra interakciju kao jedinstvenu matricu odlučivanja i isto to rešava. Sa druge strane, analiza konfrontacije posmatra interakciju kao sekvencu interakcija koje su povezane, u kojoj se menja matrica odluke pod uticajem jasno definisanih emocionalnih dilema.
Analizu konfrontacije je uveo početkom devedesetih godina – profesor Nigel Hovard.
