Konformizam je pojam latinskog porekla, nastao od latinske reči conformation / conformis – koja u prevodu znači – prilagođavanje raznim okolnostima, prilagodljivost, povinovanje i slično. U srpski jezik se ovaj pojam takođe preneo kao tumačenje usklađivanja, prihvatanja tuđeg mišljenja, uglavnom iz interesnih razloga.
Generalno gledano, konformizam predstavlja vrstu socijalnog prilagođavanja. Osoba koja deluje prema principima konformizma, naziva se konformista.
Prema definiciji, konformizam podrazumeva ponašanje određene osobe koje je u skladu sa normama, principima i očekivanjima društvene grupe koju preferira. Cilj takvog ponašanja je, ustvari, nekritičko prilagođavanje sa stavovima, mišljenjima i vrednostima pomenute društvene grupe. Takođe, konformizam se određuje i kao potreba određene osobe da se stopi i prilagodi određenoj društvenoj grupi sa kojom se poistovećuje, čak i onda kada stavovi te grupe nisu ispravni.
Prilagođavanje određenoj društvenoj grupi dovodi i do ekstremnog oblika konformizma, koji obuhvata preterano prilagođavanje željenoj društvenoj grupi, kada se gubi samostalnost i samopoštovanje sopstvene ličnosti.
Konformizam se deli na: pravo i praktično konformiranje. Pravo konformiranje obuhvata stvarnu promenu stavova i mišljenja, a sve u skladu sa normama i principima društvene grupe, dok praktično konformiranje obuhvata ponašanje određene osobe sa zadržanim sopstvenim mišljenjem, koja iz straha ili interesa priča u skladu drugima u društvenoj grupi.
Suprotan pojmu konformizma je – nekonformizam i deli se na dve vrste reakcija osobe, a to su – antikonformizam i stvarni nekonformizam. Osobe sklone antikonformizmu se dosledno suprotstavljaju određenoj društvenoj grupi, bez obzira šta ona propagira i čemu teži. Ove osobe konstantno naglašavaju razlike između sebe i društvene grupe, čime se steče utisak da generalno zavise od nje. Pravi nekonformizam se gradi na sopstvenim merilima i procenama. Ovde se osoba ne suprotstavlja određenoj društvenoj grupi samo da bi se poredila sa njenim negativnim stavovima, već poseduje decidno obrazloženje i posmatra nastalu situaciju iz svoje perspektive.
Na sam konformizam utiču sledeći faktori:
- uzrast
- pol
- stepen nejasnoće situacije
- stepen jedinstvenosti društvene grupe
- određene crte ličnosti
- privlačnost grupe za pojedinca
- javno ili privatno izjašnjavanje.
Postoji još jedna podela konformizma, koju je sačinio Willis, 1963. godine i ona podrazumeva podelu konformizma na normativni, informativni i tzv. „udvorički“ konformizam. Normativni konformizam podrazumeva neposredni pritisak društvene grupe, postojanje grupne norme i vrednosti gde se određeni vidovi ponašanja nadograđuju, a neki drugi vidovi ponašanja kažnjavaju.
Ovakav tip konformizma je prisutan kada društvena grupa ima neposrednu važnost za pojedinca. Postoje dva vida i oblika ispoljavanja, a to su – interesni i iskreni. Informativni konformizam obuhvata situacije koje su nejasne i neodređene i u kojima pojedinac nema osnovu da sam prosudi određene situacije. Pojedinac u ovakvim slučajevima traži oslonac u nekom od autoriteta u društvenoj grupi. Udvorički konformizam obuhvata želju pojedinca da bude prihvaćen i priznat od strane drugih, s’ tim što ne postoji grupni pritisak. Ovakav tip konformizma se uglavnom javlja u situacijama koje imaju hijerarhijsku strukturu.
