Kondilomi, tj. polne / genitalne bradavice (Condylomata acuminata, lat.) spadaju u virusno oboljenje, seksualno prenosivu bolest, a predstavljaju nakupine inficiranih ćelija kože ili sluzokože polnog organa (kod žena i muškaraca), koje su proliferisane, tj. umnožene. Prouzrokuje ih Humani Papiloma Virus (HPV).
Identifikovano je čak 150 vrsta HPV virusa, a pojedini medicinski stručnjaci tvrde da ih ima i preko 190 tipova. U zavisnosti od tipa virusa, zavisi i ozbiljnost ove infekcije, kao i lečenje. Kriterijumi po kojima se utvrđuje ozbiljnost oboljenja zavisi od brzine rasta kondiloma, agresivnosti, brzini kojom zahvataju zdrave delove kože ili sluzokože, izgled samih kondiloma, i eventualni maligni potencijal. Brzina rasta i širenja kondiloma zavisi pre svega od imuniteta inficirane osobe. Humani Papiloma Virus napada sve pločasto – slojevite epitele na telu, tako da se kondilomi mogu pojaviti, osim na polnim organima i na sluzokoži usta, jezika, glasnih žica, jednjaka, očnih kapaka i anusa. Kondilomi se najčešće prenose seksualnim putem (u odnosima bez zaštite), ali ima i slučajeva kada se prenose i putem depilacije, zajedničkog brijača, peškira i slično (s’ tim što su ti slučajevi su ređi). Činjenica je da se HPV virus ne prenosi preko krvi (transfuzija) ili kao kapljična infekcija.
Za pojavu infekcije HPV – a, bitna su dva preduslova:
- mikrotraume kože i sluzokože (tzv. „ulazna vrata”) i
- direktan kontakt kože ili sluzokože inficiranih osoba ili njenim sekretom.
Postoje dva tipa Humanog Papiloma Virusa, koji su podeljeni u više grupa po brojevima, prema kojima se pojašnjava i precizira jačina i ozbiljnost infekcije:
- Low risk (niskorizični) tipovi (6, 11, 41, 43, 44) – ovde se javljaju genitalne bradavice, tj. kondilomi, zarazne su i prenose se polnim putem i
- High risk (visokorizični) tipovi (16, 18, 31, 35, 39, 45, 51, 52, 56) – ovi tipovi imaju ozbiljniji karakter, jer se povezuju sa pojavom displazije cervikalnog epitela. Hronična HPV infekcija može da dovede i do nastanka karcinoma grlića materice za 65 puta, a kada je reč o onkogenima, high risk tipovi i za 130 puta.
Svega četiri vrste ovog virusa izaziva karcinom grlića materice, a više od njih 30 dovodi do pojave kondiloma (genitalnih bradavica). Najrizičniji tipovi su pod brojevima 16 i 18 i oni su odgovorni za nastanak kancera grlića materice (cerviksa) – CIN I, II i III. Istraživanja medicinskih stručnjaka ukazuju na mogućnost da 80 – 100 % osoba ženskog pola starosnog doba od 18 – 25 godina, polnim putem dolazi u kontakt sa HPV virusom, ali od toga samo 30 % žena dobija simptome infekcije. Američki centri za prevenciju i kontrolu bolesti (CDC), u skladu sa svojim statistički podacima, navode da je skoro 20 miliona ljudi u Americi zaraženo HPV virusom. Statistika WHO (Svetske zdravstvene organizacije) navodi da je Srbija jedna od prvih na listi zemalja u svetu po učestalosti karcinoma grlića materice (cerviksa).
Simptomi kondiloma kod muškaraca i žena
Osnovni simptomi kod inficirane osobe su, prvobitno – pečenje pri mokrenju, bolovi pri sedenju, svrab u predelu genitalija, pojačan i izmenje vaginalni sekret (kod ženskih osoba), dok se kod nekih inficiranih osoba javlja i povišena telesna temperatura, kao i otok genitalija. Kasnije se javlja i bol prilikom seksualnog odnosa, suvoća vagine, pucanje sluzokože vulve itd. Površinski kondilomi se manifstuju uglavnom kao male roze tačkice, narasli plikovi ili jedan plik (tzv. šiljasti kondilomi), a izgleda su poput bradavica. Mogu da izgledaju i kao crvene, roze ili bele fleke na koži genitalija (tzv. ravni kondilomi). Kondilomi se naješće javljaju 2 – 3 meseca, nakon seksualnog odnosa sa osobom koja HPV virus nosi u sebi (čak i ako okom nije vidljiv simptom virusa) i šire se velikom brzinom, naročito kod osoba sa oslabljenim imunitetom. Muškarci su najčešći prenosioci ovog virusa, i kod njih se manifestuje u obliku bradavica na penisu, osipa, crvenih tačaka oko korena penisa, na kožici penisa, vrhu penisa, kao i unutar analnog otvora (anusa). Kod žena se mogu javiti i u unutrašnjosti vagine, i unutar usmina (malih i velikih usana).
Dijagnostikovanje i lečenje kondiloma
Lečenje kondiloma je dugotrajno i osnova je da se imunitet inficirane osobe svakodnevno jača. Najuspešniji način lečenja kondiloma je uklanjanje svih vidljivih bradavica od strane ginekologa laserskim putem. Pored toga, kondilomi se mogu ukloniti krioterapijom, termokoagulacijom, elektrokoagulacijom, radiokoagulacijom, ili jednostavnom hirurškom ekscizijom. Jedan od najnovijih metoda lečenja je korišćenje tzv. „ ultrazvučnog noža“, za koagulaciju površina koje su zahvaćene kondilomima.
Hirurški zahvati uklanjanja kondiloma se uglavnom kombinuju, a obuhvataju ekscizione (uklanjanje) i ablativne (destruktivne) tretmane. Krioterapijom se zamrzava tkivo bradavice, radi se ambulantno, najčešće bez anestezije, ali je ovo veoma bolan način uklanjanja kondiloma. Elektrokoagulacijom se pomoću električne energije spaljuje tkivo bradavice, radi se ambulantno u lokalnoj anesteziji. Lasersko uklanjanje kondiloma deluje tako što laseri proizvode svetlosnu energiju koju apsorbuje voda koja je u unutrašnjosti tkiva bradavice, čime se ona uništava. Pacijentima se laserski tretman lečenja izvodi u operacionoj sali, najčešće u totalnoj anesteziji. Ovaj način uklanjanja kondiloma se preporučuje u slučajevima kada je zahvaćena veća površina kože. Posle laserskog tretmana je moguća pojava malih ožiljaka, nejednakosti boje površine kože (koža tretiranih delova je obično svetlija), ali pacijenti retko osete hroničan bol u tretiranom delu. Laserskim tretmanom se uklanjanju lezije u 40 – 100 % slučajeva, a recidivi su registrovani u 4 od 77 % pacijenata, navodi statistika.
Dijagnostikovanje ovog virusa, kod osoba ženskog pola, se postavlja na osnovu ginekološkog pregleda, u koji spadaju – kolposkopija, eksfolijativna citologija (PAPA test / bris), biopsije grlića materice (cerviksa) i tipizacija virusa u tkivima i telesnim sekretima. U većini zemalja sveta praktikuje se vakcinacija anti HPV vakcinom, a u Srbiji je od 2007. godine u upotrebi vakcina Gardasil, koja prema navodima medicinskih stručnjaka, pomaže u prevenciji 4 vrste HPV virusa, koji su potencijali za kacinom grlića materice. Namenjena je ženskom polu, u starosnom dobu od 9 – 26 godina. Pored ove, u upotrebi je i vakcina – Cervarix, koja je namenjena ženskom polu, starosnog doba od 10 – 45 godina. I pored vakcinacije, lekari preporučuju redovne ginekološke preglede, kao i obavezan PAPA test. PAPA test ima ulogu da skenira cerviks, čime se vrši provera, kojom se ustanovljava ima li abnormalnosti na ćelijama. Ovaj test može potvrditi prisustvo kondiloma, i u slučaju da ih nema na površinskom delu vagine. Postoji i poseban HPV test, koji skenira uzorak tkiva, sa ciljem da potraži genetsku informaciju (DNK) virusa. Ženama mlađim od 30 godina, preporučuje se HPV test, samo u slučaju da PAPA test to zahteva. HPV testiranje, kao ni PAPA testiranje, za muškarce ne postoji.
Kondilomi u trudnoći
Trudnice koje u sebi nose HPV virus i imaju ili su imale kondilome, infekciju mogu preneti novorođenčetu, samo prilikom porođaja prirodnim putem, ali to je retko. U većini slučajeva, samo vođenje trudnoće i upoznatost ginekologa da je trudnica bila inficirana ovim virusom, prati redosled i posebno praćenje trudnoće. U većini slučajeva, kondilomi ne izazivaju veće probleme ni za trudnicu, ni za novorođenče, kako u trudnoći, tako i prilikom porođaja. Naime, ne postoji rizik da se dođe do pobačaja, prevremenog porođaja, preeklampsije ili nekih drugih komplikacija. Zanimljiva činjenica je da se kondilomi posle lečenja u samoj trudnoći mogu vratiti brže nego inače, zato je sve individualno i neophodno je praćenje uputstva ginekologa. Kod novorođenčadi se retko mogu javiti kondilomi u grlu (laringealni papilomi, juvenilna papilomatoza, papilomi larinksa). Iako je ovo sasvim retko, ipak može izazvati ozbiljnije komplikacije po novorođenče, te je čest slučaj da se kod trudnica kao prevencija, da ne dođe do pomenutog, u većini slučajeva, vrši porođaj putem carskog reza.
