Intuitivnost ili intuicija – (intuitivus, lat.), je pojam latinskog porekla nastao od latinske reči intuitio, što u prevodu znači – neposredan, direktan uvid u srž.
U našem jeziku se pojam intuitivnosti koristi da da neposredan, direktan uvid u suštinu, pravilno shvatanje, kao i sposobnost neposrednog razumevanja celine određene stvari ili dešavanja. Intuitivne osobe, zahvaljujući svojoj intuiciji mogu lako predvideti suštinu neke stvari, događaja, problema ili bilo koje druge situacije.
Teme vezane za intuitivnost u najvećoj meri razmatra psihologija, te intuiciju kao fenomen tumači kao šesto čulo, podsvest ili tzv. unutrašnji glas.
Psiholozi tvrde da se pomoću intuicije ukoliko je osoba poseduje, može doći do saznanja suštine određenog problema i slično. Intuitivnost poseduju one osobe koje su sklone intuitivnom saznavanju, koje se kosi sa intelektualnim sposobnostima i razmatranjima.
Filozofija se takođe bavila temama vezanim za intuiciju, počevši od Platona, pa sve do Šopenhauera, Bergsona i Fihtea. Karl Gustav Jang, filozof iz Švajcarske, intuiciju tumači kao jednu od četiri psihičke funkcije i određuje je kao iracionalnu, odnosno kao instinktivno shvatanje određenog problema.
Glavna podela intuicije je na: tačnu i pogrešnu intuiciju. Intuicija takođe predstavlja na neki način i “opažanje kroz nesvesno”.
Osnovne karakteristike intuitivne osobe su sledeće: one slušaju svoj unutrašnji glas, one su kreativne, one znaju da uživaju u samoći, one su sklone meditaciji, one imaju pojačan sluh za odmor, one su posvećene snovima i tumačenjem istih, one dosta toga opažaju i one slušaju govor svoga tela.
Dokazano je da intuicija nastaje u mozgu, na osnovu uspomena i događaja koji se godinama skupljaju. Intuicija je postala priznata u novije vreme, dok se ranije smatrala kao ezoterična izmišljotina, koju su osmislile žene. Intuicija se takođe bazira na iskustvu, naročito na iskustvu osobe koja ima izražen senzibilitet.
