Hedonizam potiče od grčke reči hedone, što znači – užitak. Hedonizam predstavlja težnju ka zadovoljstvu i užitku, takav način življenja, da se uživa u svakom trenutku i da nema mesta patnji i bolu. Prvi teoretičar hedonizma bio je tvorac kirenske filozofske škole – Aristip iz Kirene, Sokratov učenik. On je tvrdio da čovek živi samo u sadašnjem trenutku, i zato treba živeti kao da mu je svaki dan poslednji, žargonski rečeno – „od danas do sutra“. Hedonizam se pominje u periodima od 4. veka pre Hrista, u delima Platona, Aristotela, Epikura, kasnije i Ničea, Mura itd., a prožima se i kroz razna filozofska mišljenja – prisutan je među epikurejcima, utilitaristima, utopistima, neutralistima itd.
Hedonistički nastrojene osobe zapravo uživaju u životu i svemu onom što ih okružuje. Hedonisti su u stalnoj potrazi za uživanjem. Cilj i svrha njihovog življenja je samo užitak, što ne mora da znači da su te osobe sebične i okrenute samo sebi, i da neće pomoći drugima. Osnovno načelo hedonizma je da uživanje pojedinca u bilo kojoj vrsti zadovoljstva ne sme ugrožavati okolinu, niti imati loše posledice po nju. Hedonisti veruju da je jedino dobro u životu upravo zadovoljstvo, a da bol predstavlja zlo i zato žive u cilju da njihov život ima maksimalne užitke i minimalne patnje.
Pozitivne strane hedonizma obuhvataju posvećenost sebi i svojim potrebama, imperativ je sreća, bogaćenje svog socijalnog života, osećaj unutrašnjeg zadovoljstva i težnja ka boljem i kvalitetnijem životu, dok je negativna strana hedonizma vezana uglavnom za strah od odbacivanja, neretko egoistično ponašanje i smanjena sposobnost empatije. Veliki je problem ako ovakvo stanje pređe u opsesiju, kada se prelaze granice uživanja, što pretvara ovakvo ponašanje i osećanje u bolest.
Svaka osoba drugačije doživljava hedonizam. Nekome su dovoljne i najjednostavnije stvari da bi osetio zadovoljstvo, dok se pojedini zadovoljavaju samo u luksuzu i teže mnogo višim ciljevima. U svakodnevnom životu, hedonizam se vezuje za zadovoljstvo kao načinu života, posebno naklonjenu zadovoljenju čula, ali često predstavlja i sinonim za razvrat i rasipanje, kada pređe određene granice. Međutim, stručnjaci tvrde da hedonizam ne treba da obuhvata samo uživanje u luksuzu, već da obuhvata i manje, nematerijalne stvari (npr. osećaj zadovoljstva u sunčanom danu, lepoj pesmi, i slično). Na osnovu mnogih istraživanja, utvrđeno je da su hedonisti češće muškarci nego žene, a među najrasprostanjenijim zadovoljstvima, prvo mesto zauzimaju hrana i piće, a zatim slede porodica, odmor i opuštanje.
Tokom srednjeg veka, hrišćanski filozofi su u velikoj meri osudili hedonizam, verujući da se sudara i ne poistovećuje sa njihovom verom. Takođe, Ain Rand (1905-1982) je jedan od najvećih modernijih zagovornika hedonizma, kao i Kant, koji je isticao da se moral ne sme povezivati sa zadovoljstvom i uživanjem.
Na jednom internet portalu je bilo organizovano takmičenje u izboru raznih simbola hedonizma, u kome je učestvovalo nekoliko destina hiljada ispitanika iz svih krajeva sveta. Rezultati su pokazali da većina ispitanika hedonizam povezuje sa dobrim materijalnim statusom. Što se tiče turističkih područja za simbole hedonizma su izabrani – Ibica, Havaji, Sejšeli i Dominikanska Republika, među hranom – francuski sirevi i kavijar, među pićima – francuska vina, šampanjac, konjak i škotski viski, a u izboru su se našle i kubanske cigarete. Zanimljivu činjenicu predstavlja izbor najvećeg hedoniste na prostorima bivše Jugoslavije, na domaćem internet portalu, gde je prvo mesto zauzimao Josip Broz Tito.
