Fragment je pojam latinskog porekla, nastao od latinske reči fragmentum, što u prevodu znači – odlomak, odnosno ulomak i u većini slučajeva se se odnosi na stara književna dela koja su sačuvana samo u odlomcima, dok izraz “fragmentacija” potiče takođe od latinske reči fragmentation, što znači – komadanje.
Fragment i fragmentacija u informacionoj tehnologiji
U današnje vreme, ovi izrazi se najčešće koriste u informacionoj tehnologiji, u kojoj fragmentacija predstavlja metodu koju određeni operativni sistemi koriste za efikasnije korišćenje prostora na disku (tzv. fragmentacija diskova). Datoteke koje su većeg obima se često dele na fragmente koji popunjavaju prostor koji je ostao iza datoteka koje su obrisane, s’ tim što je operativnom sistemu potrebno više vremena da učita datoteku koja je fragmentirana. U vezi sa tim, može se pomenuti da je tako nastao i program za defragmentaciju diskova. Fragmentacija diska predstavlja zapis podataka na hard disk računara (na prvo slobodno mesto na računaru), pomoću određenog elektro – magnetskog zapisa i ta procedura se događa u kratkom vremenskom period, a ploča hard diska se vrti velikom brzinom.
Najčešće se uzima primer Unix operativnog sistema, kada se govori o fragmentaciji diskova. Podrazumeva se činjenica da ostavljanje praznog prostora na računaru ne može da ide u nedogled. U ovom oprativnom sistemu, fragmentacija diska se dešava na oko 80 % popunjenosti diska. Na primer, ukoliko disk ima 100 GB, i ako se na taj obim diska snimaju i brišu razne stvari, ostaju “rupe”. Kad – tad će se desiti da se jedan fajl snimi fragmentirano. Na osnovu brojnih iskustava, dolazi se do podataka da se fragmentacija diska u Unix okruženju dešava na od oko 80 % popunjenosti diska. Često se desi da se iz hard diska računara čuju čudni zvukovi, nalik “šlopotanju”. Ti zvukovi su, ustvari, posledica pohabanosti nosača ploče, glave ili mogućnost nekog mehaničkog kvara hard diska, čak postoji i mogućnost da je u pitanju višestruko pomicanje nosača koji čita podatke na hard disku, jer su delovi datoteke razbacani. Ukoliko su delovi datoteke razbacani, može se desiti da jedna veća datoteka bude snimljena na više mesta. Kada se pokrene neki od programa (koji aktivira čitanje pomenute datoteke), nosač šeta od unutrašnjosti prema kraju ploče (“u nedogled”) i tako velikom brzinom čita delove datoteke.
