Eufemizam (Euphemismos, grč.) je jedna od vrsta stilskih figura, a potiče još iz vremena Starih Grka, koji su mu dali ime i značenje. Nastala je od grčkih reči – eu, što znači : dobar, i – pheme, što znači: govor, odnosno euphemos – dobar govor.
Eufemizam predstavlja stilsku figuru kojom se određeni izrazi zamenjuju drugim blažim i lepšim izrazima, sa ciljem da njihov oblik ublaži pravo značenje. Zamena izraza u govoru se upotrebljava, najčešće zbog pristojnog ponašanja, i zbog ostalih društvenih, političkih ili verskih razloga.
Samim tim što su ovu stilsku figuru osmislili Stari Grci, oni su dali i primer za istu. Naime, većina grčkih mitova govore o strašnim Erinijama („one koje se ljute“), koje su se u Rimskoj mitologiji nazivale Furije. To su tri boginje sa strašnim zmijskim glavama koje su linčovale i mučile obične smrtnike. Grci su te boginje nazivali – Eumenidama („one koje su ugodne“), ne zbog toga što je to zaista tako, već iz straha da od njih ne dožive nekakvo zlo. Prema legendi, svako ko se suprostavio boginjama, nazivajući ih Erinijama, bio je kažnjen.
U razgovorima se često pojavljuju izrazi, pojmovi i stvari koje se nerado izgovaraju pravim rečima, i tada se koristi eufemizam, čijom upotrebom, iste te reči, drugačije izgovorene dobijaju blaži oblik. Takvi izrazi koj se koriste da ublaže nelagodnu situaciju, odnosno da na što lepši način iskažu to loše se nazivaju još i antifrazama. Tako na primer, Grci – Crno more nazivaju Gostoljubivim morem, iako je opšte poznato da je Crno more jako nemirno i „negostoljubivo“.
Eufemizam je suprotan od hiperbole, koja predstavlja stilsku figuru preuveličavanja pri naglašavanju određenog emocionalnog stava. Ova stilska figura, svakako predstavlja blaži opis i izraz nekog postupanja, situacije ili stanja. Može se naći u raznim sferama, počevši od svakodnevnog govora, preko poezije, proze, pa sve do politike. Najčešći primeri eufemizma u svakodnevnom govoru su sledeći – „Uvek zaobilazi istinu“, blaže rečeno od „Laže“; „Malo je veseo“ – „Pijan je“; „Premazan je svim bojama“ – „Prevarant je“; Ona je elegantno popunjena“ – „Debela je“; „Gospođa u godinama“ – „Stara žena“ itd. Eufemizmi , u zavisnosti od toga u kakvom su odnosu sagovornici, ponekad može delovati i ironično i ponižavajuće. Najčešće upotrebljavani eufemizmi se javljaju kada se govori o smrti, kao na primer: „Nema ga/je više“, „Otišao/la je među anđele“, „Otišao/la je na onaj svet“, „On je sada u večnim lovištima“, „Zauvek nas je napustio/la“, „Zaspao/la je večnim snom“, „Preselo/la se na bolje mesto“ itd.
Eufemizam se javlja i u narodnim pripovetkama, kada se na primer, za đavola kaže – „nečastivi“ ili „šantavi“. Eufemizam se takođe može naći i u politici ( gde političari svoje mračne tajne prikrivaju maštovitim i ublaženim izrazima), kao i u sferama društva gde je prisutna korupcija (na primer, u slučaju kada policajac zaustavlja vozilo, i uvidevši grešku vozača, ne naplaćuje kaznu, već kroz eufemizam, izvlači mito itd.).
Eufemizam je veoma prisutan u frazama engleskog jezika, i često može biti i nerazuman, naročito za osobe kojima engleski jezik nije maternji. Neki od primera eufemizma u engleskom jeziku su sledeći: „senior citizen“ – stara osoba, „tired and emotional“ – pijana osoba, „person with a visual impairment“ – slepa osoba, „substance abuser“ – narkoman itd.
Stilske figure nam predstavljaju idealna sredstva, kako bi stvorili upečatljivu sliku koja daje nova ili prenesena značenja, te tako i eufemizam, sve te loše reči i izraze, predstavlja na topliji i blaži način.
