Dirižabl je pojam francuskog porekla, nastao od francuske reči dirigeable, što u bukvalnom prevodu znači – upravljati. Dirižabl u srpskom jeziku predstavlja tzv. aerostat (vazdušnu lađu), koja je napunjena vodonikom ili helijumom, i koja je na osnovu toga lakša od vazduha. Postoji i dirižabl sa krutom nosivu konstrukciju, koji se naziva još i – cepelin.
Dirižabl podrazumeva letelicu koja je duguljastog izgleda i kreće se pomoću ugrađenog propelera koju okreću motori letilice.
Ovu letelicu je razvio i izumeo grof Ferdinand fon Cepelin početkom XX veka, na osnovu ranijih nacrta Davida Švarca. Dirižabl i cepelin su svakako ista letilica, sa tim da cepelin ima krutu konstrukciju.
Prva ovakva letilica je letela iznad jezera Konstanca, 02. jula 1900. godine. Ona je bila oznake LZ1, dugačka 128 m i imala je dva motora od 10,6 kW. Za komercijalne letove, ona se koristila počevši od 1909. godine. Nemačko aero udruženje je sa njom do 1914. godine obavilo 1 500 letova, prevozeći 35 000 putnika, a da pri tom nije bilo ni jedne nezgode.
Skoro dve decenije pre grofa Ferdinanda, dirižabl je izumeo srpski pronalazač i konstruktor Ognjeslav Kostović (1851 – 1916), koji ga je projektovao u vidu čvrste konstrukcije. Kostović je započeo izradu dirižabla “Rusija” u Ohtenskom brodogradilištu, 1882. godine. Završio ga je tek 1888. godine, zbog finansijskih i tehničkih poteškoća.
On je za finansiranje dirižabla osnovao akcionarsko društvo, i u njega uložio lična sredstva. Međutim, pri samom kraju radova na letilici, kada je dovršeno oko 80 % iste, radovi su prekinuti zbog izostanka finansijske pomoći ruske vojske. On je kod Rusa nazvan još i kao “Kraljem pronalazača”, a na našim prostorima je važio za prvog srpskog balonistu i čoveka koji je sam konstruisao balon i njime leteo.
Danas se dirižabl u najvećoj meri koristi u promotivne svrhe na raznim spektaklima, odnosno kao promocija i reklama određenih preduzeća ili događaja, sa istaknutim brendom na letilici.
