Ćuskija je pojam turskog porekla, koji se pod istim imenom odomaćio i u srpskom jeziku kao turcizam, a sam pojam je prvi put upotrebljen u XV veku i podrazumeva, generalno rečeno – gvozdenu polugu.
Ćuskija se definiše kao alat (metalna poluga) koja je na jednom svom kraju iskrivljena, a na drugom kraju spljoštena. U narodu se ova sprava naziva još i – pajser i njome su se vadili ekseri.
Ćuskija se koristila da se njome razdvoje dva objekta, za otvaranje drvenih kutija, za razdvajanje dasaka, lomljenje i razbijanje raznih stvari i drugo. Takođe, ćuskija se upotrebljavala i u rudarstvu, za kršenje stena.
Primer ćuskije
U zavisnosti od materijala od kojih je napravljena, postoje više vrsta ćuskija. Najčešće i najekonomičnije su one, oblika elipse sa šestougaonim trupom. Uglavnom su dugačke jedan metar, s’ tim što mogu imati i drvenu dršku, horizontalno postavljenu pri vrhu, a liče na kolac.
Donji deo ćuskije je šiljat i koristio se za pravljenje rupa. Sinonimi za pojam ćuskije, u metaforičnom smislu su sledeći: praznoglavac, debil, idiot, tikva, glupak, cepanica, bolvan, ćutuk, blesavko, đilkoš, buzdovan, mućurla, ćalov, blenta, telac, tupavac, šempija, mazgov, ćuran, klipan, klada, budala itd.
Metaforička upotreba ovog pojma je veoma česta i s’ obzirom na to da ćuskije ne mogu uspravno stajati, koriste se u slobodnom govoru i izrazi: „Pijan kao ćuskija“, „Pada kao ćuskija“, „Taj bi i ćuskiju upropastio“, „Padaju kiše kao ćuskije“ ili „Glup kao ćuskija“.
Poznato je da ćuskije može stajati uspravno, samo ukoliko se prisloni na nešto ili zabode u zemlju, te kao takva podseća na pijanca koji ne može uspravno stajati. Otuda je došlo do toga da se koristi kao poredbeni frazeologizam.
