Atavizam je termin latinskog porekla, nastao od latinske reči atavus, što u prevodu znači – predak. Atavizam, generalno, predstavlja sličnost sa precima, odnosno nasleđene osobine svojih predaka, računajući sve mentalne i fizičke osobine koje se javljaju kod potomaka.
Atavizam se naročito pominjao u drugoj polovini 19. veka, u istraživanjima kulturno – istorijskih razvoja. Stvaranje atavizma može biti uzrokovano sledećim uslovima:
- Inhibicija (zadržavanje) malformacije – koja podrazumeva sprečenu, specifičnu diferencijaciju tokom organogeneze, koja uslovljava pojavu rekapitulacije karakteristike predaka (opisano u Zakonu biogeneze),
- Mutacijski atavizam – koji podrazumeva obnavljanje obrazaca predaka mutacijom određenih promena ili gena u genetskoj ekspresiji, sa reaktiviranjem latentnog (potisnutog) gena i
- Hibridni atavizam – koji podrazumeva pojavu ranijih zajedničkih karakteristika u bastardizaciji usko, međusobno srodnih vrsta.
Atavizam u biologiji
U biologiji, atavizam predstavlja evolucijski povratak osobina koje su se izgubile generacijama pre. Sva živa bića u sebi mogu imati atavizme u ranim fazama odrstanja, odnosno neke vrste abnormalnosti. Kod čoveka, atavizam označava, na primer – uvo specifičnog oblika (najčešće zašiljeno), zečju usnu; kod životinja, na primer se manifestuje u obliku – dva prsta iznad kopita kod konja, pojava zadnjih nogu kod zmija i kitova, zubi kod kokošaka itd. Kod biljaka su atavizmi manje poznati, ali ih ima i izraženi su prvi put još u 19. veku. Atavizmi kod biljaka podrazumevaju građu i oblik listova i cvetova.
Atavizmi ponašanja
Atavizam u širem smislu uključuje i određene modele ponašanja ljudi. Atavizmi vezani za ponašanja životinja i čoveka se posmatraju kod vrsta koja žive i oko kuća (na primer, kod vrabaca koji gnezda grade u nišama koje su adekvatno prilagođene njihovom okruženju). Može se dogoditi da pojedini kućni vrapci grade gnezda u obliku lopte, umesto da grade onakva gnezda koja su karakteristična za ostale ptice, koja pletu svoja gnezda.
U društvenim naukama, atavizam predstavlja socijalnu tendenciju (na primer, ljudi savremenog doba se vraćaju načinima razmišljanja i života prošlog vremena). Ova vrsta atavizma se zove još i „ oživljen atavizam“, i ovakav oblik ponašanja proučavaju sociolozi, posebno kod raznih oblika nasilja.
Danas se atavizmu ne pripisuje mnogo značenja, kao u prošlim veremenima. Uglavnom su to pojave koje objašnjavaju zakonima o nasleđivanju recesivnih svojstava ili se radi o nepravilnostima u razvoju, uzrokovanu spoljnim uticajem, zbog kojih se rađaju tzv. „nakaze“.
