Ambivalentnost (podeljenost) je pojam latinskog porekla i kovanica dve latinske reči: ambo, što znači – oboje i valere, što znači – vredeti, a sam pojam generalno podrazumeva svojevrstan unutrašnji sukob (menjanje mišljenja, stava ili navika kod ličnosti).
Pojam ambivalentnosti se takođe koristi da označi i nešto ili nekog što ima dvojaku vrednost. Švajcarski psihijatar Eugen Bleuler (1857 – 1939) je prvi uveo u upotrebu pojam ambivalentnosti.
Fjord pojam ambivalentnosti koristi da bi obeležio prisustvo para suprotstavljenih impulsa istog intenziteta, kod osoba. U to spada opozicija između ljubavi i mržnje, a posledice pomenutog su opsesivne neuroze i melanholije.
Termin ambivalentnosti se može odnositi i na situacije u kojima su prisutna tzv. mešovita osećanja opšte vrste ili kada osoba doživljava neizvesnost ili neodlučnost.
Psihologija ambivalentnost vezuje za dvostruke ličnosti, a odnosi se i na razne vrste osećanja, stavove prema određenoj situaciji, ideje i drugo, te se na osnovu toga, ambivalentnost može definisati i kao jedna specifična vrsta unutrašnjeg sukoba.
Ambivalentnost karaktera u psihologiji nastaje kao istovremena pojava suprotnih afektivnih stanja.
Takođe, ambivalentnost podrazumeva i istovremeno prisustvo jakih pozitivnih i negativnih čula prema istom objektu, kao i prisustvo istovremene privlačnosti dva suprotna cilja. Kada se radi o patološkoj ambivalentnosti, osobe su tada potpuno sputane u donošenju odluka i preuzimanju određenih odgovornosti.
Psihološka literatura razlikuje više oblika ambivalentnosti.
Subjektivna ili osećajna ambivalentnost predstavlja psihološko iskustvo konflikta, mešovita osećanja i reakcije, kao i neodlučnost u proceni određenog objekta.
Potencijalna ili objektivna ambivalentnost predstavlja istovremeno priznavanje pozitivnih i negativnih procena, kao i indirektnu meru konflikta odnosa koja dozvoljava pojedincima da odgovore na pitanja koja su zasnovana na pristupačnijim aspektima svog stava.
Objektivna ambivalentnost se generalno procenjuje korišćenjem posebne metode koju je razvio Kaplan.
Psihoterapija u velikoj meri sadrži ambivalentnost kao prepreku za terapijski napredak i promenu. Tada, ambivalentnost veoma utiče na pozitivan terapijski ishod.
Sociologija pojam ambivalentnosti opisuje kao sukob ili naizmeničnu privrženost čas jednim, čas drugim određenim etičkim načelima.
Filozofija pojam ambivalentnosti vezuje aspekte ljudskog iskustva, kao što su sama ličnost, akcija i presuda, a njoj se dosta posvetio filozof Hili Razinsky.
