Termin amandman potiče od latinske reči emendare, sa što u prevodu znači – korekcija nekog pravnog dokumenta.
Amandman je formalni akt kojim se menja, dopunjuje ili ukida ustavni, odnosno, predlog zakona, rezolucije, deklaracije, budžeta, ugovora ili nekog drugog službenog akta. Suština formalno – pravne prirode amandmana je u tome da se izmena ili dopuna u izloženom smislu ne vrši, odnosno ne unosi na odgovarajućem mestu u sam tekst propisa, već se dodaje na kraju predmetnog akta. Svrha amandmana je da se već gotov predlog propisa dopuni ili popravi.
U praksi se amandmani obično podnose radi bitnih izmena koje su u funkciji regulative državnog uređenja. Tako, pre svih, treba pomenuti amandmane na američki ustav, koji se, uzgred, nije menjao od usvajanja, 1787. godine, ali je zato, putem amandmana (do sada je dodato 27 amandmana), u nekoliko navrata suštinski promenjen ( Prvi amandman je proklamovao slobodu govora, štampe, religijske slobode i slobodu okupljanja, odvojenost države od religije); Peti amandman je obezbedio prava optuženih lica; Trinaestim amandmanom je ukinuto ropstvo u Americi, dok su žene dobile pravo glasa na osnovu Devetnaestog amandmana.
U odnosu na jugoslovensku federaciju, bitne promene u strukturi pomenute državne zajednice započele su usvajanjem ustavnih amandmana 1967., 1968. i konačno – 1971. godine. Donošenjem amandmana 1967. godine, otvoren je proces kvalitativne promene u odnosa između savezne države i republika, koji će dovesti do temeljnog preobražaja jugoslovenske federacije. Suština pomenutih amandmana bila je slabljenje i ograničavanje kompetencija federacije u korist republičkih i pokrajinskih političkih struktura (od 1968. godine, pokrajine su dobile status konstitutivnog elementa federalne države). Amandmani iz 1971. godine, nastavili su sa tendencijom smanjivanja federalnih ingerencija. Naime, pored činjenice što su, ne samo republike već i pokrajine, iako deklaratorno u sastavu Srbije, zapravo bile nosioci suverenih prava, donošenjem ovih, tzv. radničkih amandmana, funkcije federacije smanjene su, bitno, i u domenu zakonodavstva i investicione politike. Naime, federalna država je određene funkcije ostvarivala kao zajednički interes naroda i narodnosti koji su u njoj živeli, dok je za neke bilo neophodno postojanje usaglašenog stava republika i autonomnih pokrajina.
Savremeni politički trenutak, kada se govori o amandmanima, karakteriše pokušaj uvođenja predsedničkog sistema u Turskoj, odnosno uporni pokušaji turskog predsednika Erdogana za sprovođenje ustavne reforme, kojom bi dobio ne samo svu izvršnu vlast, već i mogućnost da vrši predsedničku funkciju do 2029. godine.
Treba pomenuti i amandman na Ustav Republike Hrvatske, kojim je implicitno zabranjena mogućnost zaključivanja istopolnih brakova.
